О књизи: 2014 / Нестанак мегафауне мамута, која је у касном плеистоцену доминирала тундра- степе северне хемисфере од Европе до Аљаске, остаје једна од најинтригантнијих мистерија. На прелазу касног плеистоцена и холоцена дошло је до масовног изумирања великих сисара у постглацијалном Холарктику, али су неки од њих успели да се прилагоде новим условима. Субплеистоценски степски бизон био је један од најтипичнијих представника мегафауне мамута. У Северној Америци, степска грана њених потомака добила је највећи развој у холоцену. У Евроазији - историјској домовини бизона - шумски облици су еволуирали до максимума, иако појас евроазијских степа није ништа мање обиман, продуктиван и разнолик од америчких прерија сматра. На примеру историје и садашњег стања америчког облика равничарског бизона Бизон бизон бизон, висока еколошка пластичност, забава и јединствена агроеколошка својства бизона за очување, рестаурацију и одрживо коришћење степа и прерија северног Приказане су хемисфере. По први пут је извршена детаљна анализа историје опстанка бизона као врсте у критичној ситуацији. Полуслободни пашњачки узгој бизона, гајење бизона се предлаже као средство за диверзификацију пољопривреде, посебно за развој мало траженог пољопривредног земљишта у сувој степској подзони Евроазије. Монографија је објављена у оквиру фундаменталних истраживања Института за степе Уралског одељења Руске академије наука на тему „Геоеколошка оправданост иновативних принципа коришћења земљишта и подземља који обезбеђују одрживи развој пољопривредних региона Русија“, наводе. рег. бр. 01201351530; и пројекат „Степе и шумске степе Руске Федерације: актуелни проблеми коришћења земљишта и просторног развоја у контексту економске модернизације“ 12-Г1-5-1005, др. рег. бр. 01201270039 Програми Президијума Руске академије наука Н.931